Ovo u psihologiji ima naziv i zove se SPOTLIGHT EFFECT! Tvoj mozak misli da ljudi obraćaju mnogo više pažnje na tebe nego što zapravo obraćaju. Realnost je da su ljudi prezauzeti sobom, da skroluju bez razmišljanja i da sve zaborave za 3 sekunde.
Ono što ti doživljavaš je “Svi gledaju mene”, ali to apsolutno nije istina.
Međutim, zašto se ovo dešava?
To je urođen mehanizam koji nas prati od kad prvi put zaplačemo kada dođemo na ovaj svet: potreba da budemo prihvaćeni i ogroman strah od odbacivanja. Kada porastemo i život nas malo opali u glavu dobijemo i razna iskustva gde smo procenjivani (od strane društva, obrazovanog sistema, partnerskih i prijateljskih veza)... i postajemo nesigurni na ideju da nas neko JOŠ JEDNOM procenjuje.
Tako biramo sigurnost: “Bolje da se ne izlažem”.
Problem je, naravno, mnogo veći kada je preduzetništvo u pitanju. Ako te niko ne vidi (i ne govorim samo o fotografijama ili i snimcima, nego o prikazivanju tvog rada i stavova), niko ne može ni da kupi, iz prostog razloga što ne zna da postojiš!
Hajmo vežbica, popuni:
Mislim da ljudi misle: ______
Dokaz za to: ______
Realno, ljudi su verovatno zauzeti: ______
I da ti još malo opravdam realnost onoga što pričam:
☐ Da li sam ikada videla nečiji post i osuđivala ga dugo?
☐ Da li sam ikada zaboravila post posle 10 sekundi?
☐ Da li sam fokusirana više na sebe nego na druge?
Isto što važi za tebe i za tvoj tok misli, važi i za druge ljude.
Još nešto što se koristi u ovakvim stvarima je pisani odgovor na pitanja:
“Ko su zapravo ljudi čijeg se mišljenja plašim?”
“Da li su oni moji kupci?”
Ovo su vežbice iz psihoterapijske prakse, bihejvioralni pravac, ljudi kažu da pale, a da vam ne pričam koliko često ispadne da su rodbina i bliski prijatelji zaslužni za sve ove moguće strahove i kočenja. 😀
Misli malo danas o tome. 🙂
Eto tako, sada ćao! :)
